Александра Миленовић

Учитељски факултет у Призрену Универзитета у Приштини, Србија

Апстракт:

У раду је приказан иновативни дидактичко-методички модел наставе групног рада у обрнутом дизајну. Практична примена овог модела приказана је на примеру обраде нове наставне јединице Лирска песма „Јесен“ Андреја Германова у 4. разреду основне школе у настави бугарског језика и књижевности у Републици Србији. Микроструктура плана наставе групног рада у обрнутом дизајну подразумева њено планирање у обрнутом дизајну и у оквиру четири стадијума: 1) идентификација очекиваних резултата, 2) одређивање прихватљивих доказа да су резултати наставе постигнути, 3) планирање искуства активног учења и делотворног поучавања и 4) обезбеђивање материјално-техничке основе наставног рада. Настава по овом моделу реализује се у шест корака: 1) увод у наставни рад, 2) изражајно читање песме, 3) формирање група и подела задатака за рад, 4) интерактивни рад ученика у групи, 5) извештавање група и 6) заједничке завршне активности. У оквиру петог и шестог корака, спроводи се евалуација и идентификују исходишни и процесуални квалитети наставе и учења ученика.

Kључне речи: дидактичко-методички модели, иновативна настава, интерактивна настава, групни рад, планирање наставе у обрнутом дизајну, јесен

Abstract:

This paper presents an innovative methodological model of teaching group work in reverse design. The practical application of this model is presented for the processing of new teaching units Lyric poem “Autumn” Andrew Germanov in the fourth grade of primary school teaching Bulgarian language and literature in the Republic of Serbia. The microstructure of the curriculum of group work in reverse design involves the planning and design in reverse in four stages: 1) identification of expected results, 2) determining acceptable evidence that the results achieved classes, 3) planning experience active learning and effective teaching and 4) providing material-technical base of teaching. Classes in this model is implemented in six steps: 1) an introduction to the work of teaching, 2) expressive reading of poems, 3) group formation and division of tasks for work, 4) interactive work of students in the group, 5) reporting group and 6) a common final activity. In the fifth and sixth step is conducted evaluation and identify the root and procedural quality of teaching and student learning.

Key words: methodological models, innovative teaching, interactive teaching, group work, planning of teaching in the reverse design, autumn

УВОД

Дуги низ година настава на бугарском језику у Републици Србији изводила се једино на нивоу основног образовања у ОШ Георги Димитров у Босилеграду. Од школске 2014/15. године наставу на бугарском језику слушају и ученици једног одељења основне школе у Димитровграду и једног одељења гимназије у Босилеграду. У поменутим школама настава на бугарском језику изводи се према наставним плановима и програмима Републике Србије. Изузетак је матерњи језик, где је настава прилагођена бугарском језику и књижевности и настава историје, где је наставницима дозвољена замена до 20% наставних садржаја који су примеренији историји бугарског народа. Циљеви и задаци наставе бугарског језика и књижевности су: 1) да ученици овладају основним законитостима бугарског језика, 2) да науче да се правилно усмено и писмено изражавају у духу бугарског језика и 3) да проучавањем литературе на бугарском језику упознају бугарску културу и традицију, историју и културно-уметничке тековине Републике Бугарске.

Настава на бугарском језику у Републици Србији изводи се по традиционалним моделима и принцпима рада. Уместо предавачко-демонстраторско-показивачке наставе све више се примењују иновативни дидактичко-методички модели наставе. Примена ових модела омогућила би да ученици, активностима и искуством, стичу темељна знања током школовања. Темељна знања би им била гаранција успешног учења и припреме за даље школовање и живот у друштвеној заједници. У овом раду приказан је иновтивни дидактичко-методички модел наставе групног рада у обрнутом дизајну. Модел је приказан на пракитчном примеру обраде нове наставне јединице Лирска песма „Јесен” Андреја Германова, у 4. разреду основне школе у Републици Србији, у настави бугарског језика и књижевности.

ДИДАKТИЧKО-МЕТОДИЧKИ МОДЕЛИ НАСТАВЕ

Најчешће помињани дидактичко-методички модели наставе су дидактичко-методички модели традиционалне и дидактичко-методички модели иновативне наставе. Планирање наставе према поменутим моделима је у обрнутом дизајну и има четири стадијума: 1) идентификација жељених резултата, 2) одређивање прихватљивих доказа да су резултати наставе постигнути, 3) планирање искуства активног учења и делотворног поучавања и 4) обезбеђивање материјално-техничке основе наставног рада (Миленовић 2013б: 53-54). Уочљиво је да се планирање наставе по дидактичко-методичким моделима иновативне наставе разликује од планирања у традиционалној настави које увек иде устаљеним хронолошким редоследом (Илић 2006 и 2005). У планирању иновативне наставе у обрнутом дизајну иде се обрнутим редом (од очекиваних исхода наставе, преко извођења наставе, њеног планирања и обезбеђивања материјално-техничке основе за њено извођење) (Milenovic 2014).

Идентификација жељених резултата подразумева претпоставке резултата који се очекују након једног месеца, тромесечја, полугодишта или једне године учења. То су главни и трајни ефекти иновативне наставе. Жељени резултати се разликују од садржаја и ефеката наставе. Они, како наводи Миле Илић (2010: 122), имају вредности изван учионице и школе и могуће их је примењивати за цео живот. Жељени резултати представљају темељна знања, односно идеје и затим сложене комплексе који траже разјашњење у настави, јер их ученици не могу самостално разрешити, а дају и потенцијал за побуђивање интереса свих ученика.

Други стадијум подразумева да се за ученике и учитеље пре почетка наставног процеса предвиде прихватљиви докази да су резултати иновативног наставног процеса остварени. Прихватљиви докази су даље повезани са циљевима учења који садрже трајно разумевање. Циљеви подразумевају активности ученика које се могу посматрати, описати, издвојити, упоредити или показати. Прецизно, кратко и јасно су формулисани и могу се мерити. Они не треба да садрже активности учитеља и ученика, нити начине процене остварених резултата.

Планирање искуства учења и поучавања подразумева активности које ће помоћи ученицима да стекну потребна знања и вештине која је потребно трајно разумети. Подразумевају и оно што ће учитељ предавати и показивати и начине на које ће то чинити и материјале и ресурсе који су потребни за остваривање циљева иновативне наставе (Миленовић 2012).

Обезбеђивањем материјално-техничке основе наставног рада, учитељ евидентира постојећа наставна средства и помагала. При одабиру средстава рада, потребно је да учитељ води рачуна „…да не прикупи превише материјала за рад, јер то неће допринети ефикасности наставе већ само збунити ученике“ (Миленовић 2013б: 54). Материјале треба припремити у складу са потребама конкретне наставне јединице и у обиму који ће задовољити потребе ученика и наставе.

МИKРОСТРУKТУРА ПЛАНА ИНОВАТИВНЕ НАСТАВЕ ПО МОДЕЛУ ГРУПНОГ РАДА У ОБРНУТОМ ДИЗАЈНУ

Микроструктура плана наставног часа у обради наставне јединице Лирска песма „Јесен” Андреја Германова подразумева њено планирање у четири основна стадијума који су претходно објашњени.

На конкретном примеру идентификација очекиваних резултата подразумева оспособљеност ученика за уочавање, препознавање и доживљавање слика у лирској песми. Подразумева и оспособљеност ученика да самостално описују и тумаче лирску песму. Осим наведеног, ученици ће поновити градиво о лирским песмама, оспособити се да знање о лирским песмама постане конкретно и трајно, да се претходно стечена знања повежу са новим знањима и стварање могућности да се сви ученици активно укључе у наставни процес.

Одређивање прихваљтљивих доказа да су резултати наставе постигнути, подразумева самосталну репродукцију уоченог, препознатог и доживљеног, а затим и описаног и протумаченог у лирској песми. При том, ученици и сами могу давати примере лирских песама.

Трећи стадијум обраде лирске песме подразумева разговор учитеља и ученика, језичке игре, индивидуално уочавање речи којима се описују мотиви и осећања у лирској песми и давање повратне информације о усвојености знања.

Обезбеђивање материјално-техничке основе наставног рада подразумева обезбеђивање наставних средстава. За обраду лирске песме Јесен Андреја Германова наставна средства су: наставни листићи, слике, плакати, краткометражни филм са мотивима јесени, ЦД аудио снимка песме Јесен Андреја Германова, ЦД Јесен Антониа Вивалдија, рачунар и видео бим за презентацију.

            Први корак: увод у наставни рад (5 минута).

            Први корак су језичке игре. У првом кораку обраде лирске песме врши се и психолошка припрема ученика за обраду лирске песме.

            Учитељ поставља прво питање: Шта је описна песма?

            Први ученик одговара: Описна песма је песма која помоћу слике природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.

            Учитељ поставља друго питање: Шта све може у песмама да се описује?

            Други ученик одговара: У песмама се описује природа, људи, животиње, годишња доба.

            Учитељ поставља треће питање: Kоја годишња доба знате?

            Трећи ученик одговара: Годишња доба су пролеће, лето, јесен и зима.

            Након тога, учитељ пушта краткометражни филм са мотивима јесени и саопштава ученицима да пажљиво гледају филм и размишљају о њему.

            Учитељ поставља четврто питање: Kоје годишње доба је приказано у овом филму?

            Четврти ученик одговара: У филму је приказана јесен.

            Учитељ поставља пето питање: По чему је карактеристична јесен?

            Ученици редом одговарају: У јесен се убирају пољопривредни производи; дрвеће се облачи у златну одећу; лишће опада; људи се спремају за зиму.

            Потом учитељ саопштава ученицима назив наставне јединице и исту записује на табли, а ученици то исто чине у својим свескама.

            Други корак. изражајно читање песме (7 минута).

            Учитељ пушта аудио снимак песме Јесен Андреја Германова.

            Након тога учитељ изражајно чита поесму.

            Учитељ поставља питање ученицима: Kо жели да прочита песму?

            Пре почетка читања песме учитељ говори деци која ће читати строфе песме и да се труде да песму читају изражајно. Један ученик чита прву; други другу; трећи трећу и четврти четврту строфу песме.

            Учитељ поставља питање ученицима: Шта знате о Андреју Германову?

            Први ученик одговара: Андреј Германов је познати бугарски песник.

            Други ученик одговара: Написао је многе песме за децу.

            Учитељ поставља следеће питање: Kојим речима песник описује јесен и којим се бојама и нотама осликава природа човека?

            Трећи ученик одговара: Андреј Германов користи најблаже речи да опише јесен, речи које осликавају јесен и начине на које се то чини.

            Учитељ пита ученике: Kаква је ово песма?

            Четврти ученик одговара: Ова песма је весела.

            Учитељ поставља следеће питање: По чему то закључујете?

            Пети ученик одговара: Зато што се у њој сви радују јесени.

            Учитељ поставља питање: Kакви су стихови у овој песми?

            Шести ученик одговара: Стихови у овој песми су кратки.

            Учитељ поставља следеће питање: Kоја је порука песме?

            Седми ученик одговара: Јесен је симбол благостања, плодова, радости, весеља, среће и игре.

            Трећи корак: формирање група и подела задатака за рад (3 минута).

            У овом кораку учитељ формира три групе ученика за рад. Прву групу чине ученици који из бугарског језика и књижевности имају оцене један, два и три; другу оцене четири; трећу оцене пет.

            Учитељ даје групама ученика различите задатке за рад. Задаци прве групе су да одреде које речи у песми означавају јесен. Задаци друге групе су да одговори на питања шта се све дешава у јесени и како су та дешавања описана у песми. Задаци ученика треће групе су да  напишу каква је ова песма? Зашто је весела и по чему то закључују? Шта је то стих? Шта је строфа? Шта је рима? Шта је ритам? Шта је рефрен?

            Четврти корак: рад  ученика у групи (10 минута).

            Ученици решавају задатке по групама и припремају се за презентацију. За време док ученици раде у групама, слуша се ЦД Јесен Антонија Вивалдија. Учитељ контролише рад сваке групе, даје сугестије и непосредно са члановима група решава задатке.

            Пети корак: извештавање група (10 минута).

            Након заједничког рада известилац кога одабира свака група, презентује решења задатака своје групе. Ученици из осталих група пажљиво слушају и коригују евентуалне грешке. У овом делу, неизоставна је подршка учитеља и осталих ученика. С тим у вези, код сваког тачног одговара, сви ученици, осим ученика групе чији се резултати презентују аплаудирају.

            Шести корак: заједничке завршне активности (5 минута).

            Поред језичких игара, овај корак подразумева и завршни део часа. Подразумева рад ученика у другим групама. Први ученик у групи напише на листић реч која означава јесен. Листић предаје ученику који седи до њега. Он напише на који начин поменута реч у песми означава јесен. Kада сви из група напишу по један листић, игра се понавља. У поновљеној игри први ученик уочава каква је ово песма и попуњава наставни листић. Исти предаје ученику који седи до њега. Други ученик попуњава наставни листић у који уписује зашто је песма таква. Следећи ученици из групе препознаје у песми стих, строфу, риму, ритам и рефрен. У току рада, учитељ проверава да ли су ученици тачно написали наставне листиће, координира рад ученика и непосредно им помаже у проналажењу одговора. На крају рада проглашавају се најуспешнији ученици у раду. У завршном делу часа учитељ за домаћи задатак задаје ученицима да напишу по једну кратку песму о јесени и да нацртају по један цртеж са мотивима јесени.

САМОЕВАЛУАЦИЈА РАДА УЧЕНИKА

Инструменти за евалуацију наставног рада су: наставни листићи, скала процене (графичка и нумеричка) и исказана осећања, односно емоције ученика. Ученици оцењују свој рад од 1 до 5. Објективно је, „…ако је средња оцена 3,81, а пристрасно је, ако су ученици себе оценили оценом 5“ (Илић 2010: 366). Зато ученицима треба објаснити да оцена коју дају, није оцена од које ће зависити њихов успех у школи, већ оцена која ће помоћи да се евентуални недостаци у процесу наставе отклоне (Миленовић 2013а). Своја осећања ученици исказују тако што ће добијене квадратиће које им дају учитељи, обојити бојом која одговара њиховом осећању. Претходно се за свако осећање одређује боја. Након тога сабирају се квадратићи по бојама и на основу тога се прави ранг листа која приказује каква су тренутно осећања ученика у одељењу.

ЗАKЉУЧАK

У овом раду је приказан модел групног рада у обрнутом дизајну у иновативној настави бугарског језика и књижевности у млађим разредима основне школе. Модел рада приказан је на примеру обраде нове наставне јединице Лирска песма „Јесен” Андреја Германова у 4. разреду основне школе. Модел иновативне наставе групног рада у обрнутом дизајну спада у групу дидактичко-методичких модела иновативне интерактивне наставе. Микроструктура плана наставе има четири стадијума и шест корака у реализацији наставног часа, а рад се одвија у три групе. На крају рада се спроводи самоевалуација рада ученика. У овом раду модел је приказан у настави бугарског језика и књижевности, али је применљив и у настави осталих наставних предмета. Може се применити на свим часовима обраде нових наставних садржаја у настави и у осталим врстама наставе. На примеру ове наставне јединице, приказана је могућност корелације наставе бугарског језика и књижевности са наставом ликовне и музичке културе. Примена овог модела у настави у млађим разредима основне школе свакако би дала значајан допринос унапређењу квалитета наставе. Сама чињеница да се у настави организованој по овом моделу истовремено непосредно укључују сви ученици, указује на његов несумњиви значај. Поред тога, резултати учења се непосредно утврђују на крају сваког наставног часа, што није пракса у традиционалној настави.

ЛИТЕРАТУРА

Илић 2010: Илић, М. Инклузивна настава. Источно Сарајево: Филозофски факултет на Палама Универзитета у Источном Сарајеву, 2010.

Илић 2006: Илић, М. Методолошко и стручно оспособљавање наставника за индивидуализацију учења у инклузивној настави. Наша школа, 12(3-4), 2006, 28-44.

Илић 2005: Илић, М. Планирање ефикасне наставе у обрнутом дизајну. Наша школа, 11(1-2), 2005, 141-158.

Milenovic 2014: Milenovic, A. Possibilities and limitations of use of innovative teaching methodology models in the physical education in elementary grades. In: А. Янева (ed.) Съвременни тенденции на физическото възпитание и спорта. София: Университетско издателство „Св. Климент Охридски“, 2014, 90-97.

Миленовић 2013а: Миленовић, Ж. Евалуација и идентификација исходишних и процесуалних квалитета рада ученика у инклузивној настави. Педагогија, 68(3), 2013, 494-502.

Миленовић 2013б: Миленовић, Ж. Наставник у инклузивној настави. Београд: Задужбина Андрејевић, 2013.

Миленовић 2012: Миленовић, Ж. Планирање у обрнутом дизајну по моделима инклузивне наставе. У: В. Милисављевић (ур.) Научна монографија са међународног научног скупа Наука и идентитет, одржаног на Палама, 21-22.05.2012. године. Пале: Филозофски факултет на Палама Универзитета у Источном Сарајеву, 2012, 439-448.

 

За автора:

Александра Миленовић

Учитељски факултет у Призрену Универзитета у Приштини, Србија

E-mail: aleksandra.milenovic1992@gmail.com