Ана Бјелица

Универзитет у Новом Саду, Србија

 

У раду се истражује негација у руском језику остварена уз помоћ префикса грчког и латинског поријекла (а-, анти-, де- (дез-), дис- (диз-), ир- и контр-) на нивоу лексике. Биране су именице, придјеви и глаголи са овим префиксима и анализирана је њихова семантика и употреба.

Кључне ријечи: негација, префикс, руски језик, именице, придјеви, глаголи

The paper explores negation that is achieved using the prefixes of Greek and Latin origin (а-, анти-, де- (дез-), дис- (диз-), ир- and контр-) in the Russian language at the level of the lexicon. The paper analyzes the semantics of the nouns, adjectives and verbs with these prefixes.

Key words: negation, prefix, Russian language, nouns, adjectives, verbs

Према логичкој дефиницији, негација је унарна логичка операција чија је вриједност тачно када њен операнд има вриједност нетачно, и обрнуто. У лингвистици негација обухвата језичке елементе који служе за оспоравање, негирање садржаја реченице (Андрић 2011: 219, 220). Негација није инхерентно својство, већ увијек представља релацију између два или више појмова који стоје у некаквој супротности (Бошков 1981: 63).

Постоје двије врсте негације – синтетичка и аналитичка. Синтетичка негација изражава негирање значења у оквиру саме лексеме, док аналитичка изражава негирање значења у оквиру више лексема. У руским лингвистичким рјечницима (нпр. „Лингвистический энциклопедический словарь” и „Словарь-справочник лингвистических терминов”) дефинише се само једна врста аналитичке негације – негација изражена на синтаксичком нивоу[1], док је синтетичка негација ријетко проучавана. Лексичка негација, о којој је ријеч у овом раду, спада у синтетички начин негирања.

Лексичка негација у руском језику изражава се помоћу негационих префикса: не-, а-, анти-, без-, де- (дез-), дис- (диз-), ир-, контр- и противо-. Негациони префикси су префикси са значењем негације или супортности. Супротстављени су наставку, који се налази на крају ријечи, и постфиксима, који се налазе иза наставка. Негациони префикси имају творбену и изражајну функцију (Сунь 2007: 9). У руском језику најбројнији су примјери са префиксима не- и без-. Међутим, овај рад се бави питањем лексичке негације у руском језику која је изражена помоћу префикса грчког (а-, анти-, дис– (диз-)) и латинског поријекла (де- (дез-), ир-, контр-). Издвојене су именице, придјеви и глаголи са наведеним префиксима из рјечника Ожегова (Ожегов 1978), Ушакова (Ушаков 1935–1940) и радова Риженкове (Рыженкова 2008, 200a, 2004b) и анализирана је њихова семантика и употреба.

Грчки префикси у руском језику користе се прије свега при образовању именица (антимиры, асимметрия) и придјева (дискомфортный, антисанитарный), и то најчешће при образовању термина који припадају разним областима: медицини (катамнез, аритмия, агония, гипертрофированный, гипотония), техници (парабола, диаметральный), хемији (катагенез, катализ, гипосульфит), филологији (гипербола, антоним, синоним, синтаксис, эпиграф) и сл. (Рыженкова 2008). Најпродуктивнији префикси грчког поријекла у руском језику су префикси са значењем супротности или одсуства особине (а-, анти-, дис) и префикси са значењем „веома, изнад” (архи-, гипер-) (Рыженкова 2004a).

Префикси латинског поријекла такође се најчешће користе при стварању бројних термина: иррадиация, иррационализм, контрадмиральский, контральто и сл.

1. ПРЕФИКС А-. У свом раду „Греческие префиксы в русском языке“ Риженкова даје сљедећа значења префикса а- у старогрчком језику:

а) одсуство (чиме се приближава руским префиксима не– и без-, нпр. athanatos „бесмртан”);

б) свеукупност, обједињење (одговара руском „одно-” „совместно, со”, нпр. akoluthos „сљедећи, наредни, пратилац”);

в) појачање (одговара руском „сильно”, „весьма”, нпр. аksulos „богат дрвима”);

г) чисто фонетски префикс, не утиче на смисао ријечи (нпр. aleifo „мажем”).

Уколико ријеч почиње самогласником, префикс ће бити an– (нпр. anamfibolos „несумњив”). У руском језику сачувало се само прво значење префикса а-, значење одсуства особине или својства које је изражено у мотивној ријечи (нпр. аморальный – човјек без морала, код кога одсуствује морал). Овај префикс је продуктиван у руском језику, и то при образовању придјева, док је непродуктиван при образовању именица и глагола. Руски синоними су му не- и без- (Рыженкова 2008).

Међутим, према рјечнику „Толковый словарь словообразовательных единиц” префикс а- је регуларан (нарочито у друштвено-политичкој и научној терминологији), али је непродуктиван. Служи за образовање именица и придјева са значењем одсуства, негирања или супротности онога што се налази у мотивној ријечи, на примјер: алогичность, амелиорация и сл. Овај префикс се обично припаја изведеној основи и углавном се веже непосредно за коријен. Акценат се налази на основи, никада на префиксу (Ефремова 1996: 25).

У рјечнику Ожегова (Ожегов 1978), и радовима Риженкове (Рыженкова 2008, 2004а, 2004b) пронађене су сљедеће ријечи са датим префиксом: агностик, агностицизм, алексия, алогичный, амимия, аморальный, аморфный, анархия, анаэробы, апатия, аполитизм, аполитичный, аритмия, асимметричный, асимметрия, асоциальный, атеизм, атеист, атипичный и атом.

2. ПРЕФИКС АНТИ-. Префикс потиче од старогрчког Áντι, и имао је сљедећа значења:

а) супротност (antibaino „одлазити, ићи у другу страну”);

б) непријатељство (antibios „непријатељски настројен према животу”);

в) одупирање (antileyo „негодовати, противити се”);

г) узајамност (antiboetheo „узајамно помажем”);

д) замјена, замјењивање (anthipatos „проконзул”);

ђ) једнакост или сличност (antipais „изједначавање”) (Рыженкова 2008).

У новогрчком језику појавило се и ново значење префикса – значење „поређења, сравњивања”, док се од првог значења издвојило значење „мјесто преко пута”. У руском језику ријечи са овим префиксом имају значење „нешто супротно или што се одупире ономе што се налази у мотивној ријечи”. На тај начин су се сачували прво и треће значење, а дјелимично и значење „мјесто преко пута” (Рыженкова 2008). Према рјечнику Ожегова, префикс анти- се користи ради изражавања значења супротности, непријатељства, усмјерености против нечега (Ожегов 1978: 28).

Префикс анти- ушао је у руски језик веома рано, још у X-XI вијеку приликом преписивања и превођења грчких рукописа, у саставу ријечи као што су: антипасха, антифон, антихрист. Крајем XX и почетком XXI вијека овај префикс је постао један од најпродуктивнијих префикса у руском језику (Рыженкова 2004b).

Префиксу анти- синонимичан је руски префикс противо-. Дати префикс представља регуларну и продуктивну творбену јединицу, нарочито у друштвено-политичкој и научној терминологији. Рјечник „Толковый словарь словообразовательных единиц” наводи још нека значења префикса − значења супротности, одупирања или непријатељства у односу на оно што се налази у самој именици (антидемократизм, антивещество, антикритика). Префикс се припаја како изведеној, тако и неизведеној мотивној основи, углавном непосредно коријену. Акценат се не налази на префиксу, већ на основи, на истом слогу као у мотивној ријечи. Код придјева префикс анти– даје значење особине супротне оној која је изражена у основи ријечи (Ефремова 1996: 50, 51).

Сљедећи примјери употребе датог префикса су пронађени у рјечнику Ожегова (Ожегов 1978), Ушакова (Ушаков 1935–1940) и радовима Риженкове (Рыженкова 2008, 2004а, 2004b): антиалкогольный, антибактериальный, антибиотики, антивоенный, антивоинский, антивоспламенитель, антивражеский, антигелий, антигены, антигероический, антигигиенический, антигитлеровский, антигосударственный, антиграциозный, антигриппин, антигриппозный, антидемократ, антидемократический, антиленинский, антиельцинский, антизабостовочный, антизаконный итд.

3. ПРЕФИКС ДЕ- (ДЕЗ-). Префикс де- (испред сугласника, а дез- испред самогласника) латинског је поријекла и представља регуларну и продуктивну творбену јединицу која служи за стварање именица са значењем радње која је супротна, обрнута (ријетко неправилна, нпр. дезинформация, дезориентация) у односу на ону која се налази у мотивној ријечи. Префикс такође именицама придаје значење укидања, уништења или негирања појма у основи ријечи (демонтаж, деблокировать, демобилизация, деквалификация, дезориентировать, дезинфекция, дезорганизатор и сл.). Припаја се углавном изведеној основи, непосредно коријену. Акценат се налази на основи, а не на самом префиксу (Ефремова 1996: 108).

Дати префикс се такође користи приликом образовања глагола како свршеног, тако и несвршеног вида, са значењем „извршити или извршавати радњу која је супротна ономе што је названо мотивном ријечју”. Префикс се припаја мотивној основи и акценат пада на њу (на исти слог као у мотивној ријечи) (Ефремова 1996: 109).

Пронађени примјери са префиксом де- (дез-) су: деблокировать, дегазатор, дегазация, дегенерат, дегенерация, дегенерировать, деградировать, дезавуировать, дезаминирование, дезинтоксикация, дезинсекция, дезинтегратор, дезинфектор, дезинфекция, дезинфицировать, дезинформация, дезинформировать, дезодорация, дезорганизатор, дезорганизация, дезорганизировать, дезориентировать, дезориентация, декапитация итд.

4. ПРЕФИКС ДИС- (ДИЗ-). На старогрчком језику овај префикс је негирао позитивни смисао ријечи (dismenes „недобронамјеран”) или је појачавао негативни смисао (dispenthes „онај који причињава страшне патње”) (Рыженкова 2008). У руском језику основно значење префикса је одсуство или супротност ономе што се налази у мотивној ријечи. Међутим, префикс је добио и додатно значење нарушења или поремећаја неког система, нпр. диспепсия, дисбаланс, дисфункция, дистрофия, дисквалификация, дисгармония, дискомфортный и сл. Док Риженкова сматра да је префикс дис- продуктиван у руском језику приликом образовања придјева и именица (нарочито у научној терминологији), према рјечнику „Толковый словарь словообразовательных единиц” дати префикс представља регуларну, али непродуктивну творбену јединицу, којом се образују именице са значењем одсуства, неслагања или супротности ономе што је названо у мотивној ријечи: дисгармония, дисквалификация, диспропорция (Ефремова 1996: 109).

Дати префикс се такође користи за образовање глагола свршеног и несвршеног вида са значењем „извршити или извршавати радњу која је супротна ономе што је названо мотивном ријечју”, нпр. дисгармонировать, дисквалифицировать (Ефремова 1996: 110).

Префикс се припаја углавном изведеној основи, непосредно коријену и не носи акценат, већ он пада на основу. Уколико ријеч почиње сугласником, користи се префикс дис-, а уколико почиње самогласником, префикс диз-. Овај префикс треба разликовати од префикса ди- са значењем „двоструки” (нпр. дифтонг).

Примјери са префиксом дис- (диз-) су: дизартрия, дизассоциация, дизъюнкция, дизъюнктивный, дисгармонировать, дисбаланс, дисгармония, дисквалифицировать, дисквалифицироваться, дисквалификация, дискомфорт, дискомфортный, дискредитация, дискредитировать, дискриминация, дискриминировать, дискурсивный, дислокационный, дислокация, дислоцировать, диспепсия, диспозиция, диспропорция, диссимиляция и дистрофия.

5. ПРЕФИКС ИР-. Префикс ир- је латинског поријекла и представља нерегуларну творбену јединицу која се појављује код придјева који представљају научне термине (Ефремова 1996: 204). У латинском језику префикс је имао значење одрицања или супротности.

Дати префикс има значења супротности и негације особине која се налази у мотивној ријечи: иррациональный, ирреальный, иррегулярный, иррелигиозный и сл. Припаја се изведеној основи именица чији коријен почиње гласом [р]. Акценат се не налази на префиксу, већ на основи, на истом слогу као у мотивној ријечи.

Примјери ријечи са датим префиксом: иррадиация, иррационализм, иррациональность, иррациональный, ирреальный, иррегулярный и иррелигиозный.

6. ПРЕФИКС КОНТР-. Префикс контр- је регуларна и продуктивна творбена јединица (нарочито у научно-техничкој и војној терминологији). Латинског је поријекла и у латинском језику је имала значење супротстављања, опозиције. Koристи се за стварање именица са значењем радње, предмета или појаве која има супротан или узвратни карактер у односу на оно што је именовано у основи: контратака, контрдовод, контрмера, контрнаступление, контрдуар и сл. Припаја се и изведеној и неизведеној мотивној основи, непосредно коријену. Акценат се налази на основи, на истом слогу као у мотивној ријечи (Ефремова 1996: 244).

Префикс такође учествује у образовању придјева са значењем особине која је супротна или узвратна у односу на оно што се налази у мотивном придјеву: контратакующий, контрбандитский, контрвариантный, контрнаступательный, контрреволюционный и сл. Синонимичан му је руски префикс противо-.

Примјери са датим префиксом: контра, контрабанда, контрабандист, контрабандистский, контрабандный, контрагент, контрадмирал, контрадмиральский, контральто, контрамарка, контрамарочный, контрапункт, контрапунктический, контрапунктный, контраст, контрастный, контрастировать, контратака, контратаковать,  контрацептивный, контргайка, контригра, контрлатеральный, контрманевр, контрмарш, контрмеры, контрнаступление, контрответ, контрпар, контрразведка, контрразведчик, контрреволюционер, контрреволюционный, контрреволюция, контрудар и контры.

Као што се из наведеног може закључити, у руском језику постоји укупно шест префикса страног поријекла који се користе за изражавање лексичке негације. Од свих негационих префикса најзаступљенији и најпродуктивнији је префикс анти-, што потврђује велики број примјера са овим префиксом, пронађених у рјечнику Ожегова (Ожегов 1978), Ушакова (Ушаков 1935–1940) и радовима Риженкове (Рыженкова 2008, 2004а, 2004b). Дати префикси се најчешће користе приликом образовања придјева и именица, и нешто рјеђе глагола. Већина ријечи са овим префиксима представља термине који припадају разним наукама и дисциплинама.

Свих шест негационих префикса имају заједничко значење супротности, које се може сматрати њиховим основним значењем. Поред тога, префикси посједују и додатна, секундарна значења: префикс а– има значења одсуства и негирања; префикс анти– значења одупирања, непријатељства, усмјерености против нечега и значење „мјесто преко пута”, префикс де– значења укидања, уништења или негирања; префикс дис– значења одсуства, неслагања и нарушења или поремећаја система; префикс ир– значење негирања; префикс контр– значење узвратности.

Библиографиja

Андрић 2011: Андрић, Е. Лексичка негација у српском и мађарском језику. – Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику LIV/2, 2011, 219–236.

Бошков 1981: Бошков, Д. Придевска негација префиксима (не-, а-, дис-, без-). – Наш језик XXV/1-2, 1981, 63–67.

Рыженкова 2008: Рыженкова Г. Греческие префиксы в русском языке. – Проза.ру, 2008. [последњи преглед 13.01.2017]. <http://www.proza.ru/2008/06/19/343>.

Рыженкова 2004a: Рыженкова Г. Проблемы выделения греческих префиксов в русском языке. – Проза.ру, 2004. [последњи преглед 13.01.2017]. <http://www.proza.ru/2004/09/26-119>.

Рыженкова 2004b: Рыженкова Г. История наиболее употребительных греческих приставок. Десятичные. – Проза.ру, 2004. [последњи преглед 13.01.2017]. <http://www.proza.ru/2004/09/26-117>.

Сунь 2007: Сунь, Ш. Исследование по отрицательным приставкам. [последњи преглед 11.01.2017]. <http://202.121.96.136:8800/openfile?dbid=72&objid=57_53_52_56_49&flag=free>.

Рјечници

Ефремова 1996: Ефремова, Т. Ф. Толковый словарь словообразовательных единиц русского языка. Москва: Русский язык, 1996.

Ярцева 1990: Лингвистический энциклопедический словарь. Гл. ред. В. Н. Ярцева.  Москва: Советская энциклопедия, 1990. [последњи преглед 16.01.2017]. <http://tapemark.narod.ru/les/354b.html>.

Ожегов 1978: Ожегов С. И. Словарь русского языка. Москва: Русский язык, 1978.

Розенталь 1976: Розенталь, Д. Э., М. А. Теленкова. Словарь-справочник лингвистических терминов. Москва: Просвещение, 1976.

Ушаков 1935–1940: Толковый словарь русского языка. Гл. ред. Д. Н. Ушаков. Москва: Сов. энцикл.: ОГИЗ, 1935–1940.

[1] Лингвистический энциклопедический словарь дефинише негацију на сљедећи начин: „Негација је елемент значења реченице који указује на то да веза која се успоставља међу компонентама реченице, по мишљењу говорника, реално не постоји (А. М. Пешковски) или да се одговарајућа потврдна реченица одбацује као лажна од стране говорника (Ш. Бали). Негација је једна од полазних, семантички нераздјељивих смисаоних категорија својствених свим свјетским језицима, које се не могу дефинисати уз помоћ једноставнијих семантичких елемената” (Ярцева 1990). Словарь-справочник лингвистических терминов даје дефиницију: „Негацијом се помоћу разних лексичких, фразеолошких и синтаксичких средстава изражава да се веза између чланова реченице перципира као реално непостојећа” (Розенталь 1976: 264) (превод наш).

За автора

Ana Bjelica is an MA student of University of Novi Sad in Novi Sad, Serbia. Her main fields of research so far have been morphology and semantics of Russian language, and now she is writing her master’s thesis in cognitive linguistics.

Е-mail: anabjelica701@gmail.com